Prekvalifikacija za medicinskog tehničara - vodič za uspešno vanredno obrazovanje

Vreme čitanja: 15-20 minuta

Prekvalifikacija za medicinskog tehničara ili medicinsku sestru tehničara sve je češći izbor osoba koje žele da promene karijeru, steknu traženo zanimanje i otvore vrata zaposlenja u zdravstvenim ustanovama, privatnim klinikama, domovima za stare, pa i inostranstvu. U ovom vodiču objašnjavamo kako izgleda vanredno medicinsko obrazovanje, šta je razlika predmeta, kako se organizuje praksa u medicinskoj školi, koja je cena i kako se što efikasnije spremiti za ispite.

Šta je prekvalifikacija za medicinskog tehničara?

Prekvalifikacija za medicinskog tehničara podrazumeva sticanje četvrtog stepena stručne spreme iz oblasti zdravstvene nege, bez obzira na to koju ste srednju školu prethodno završili. U praksi to znači da osoba koja ima diplomu ekonomske, poljoprivredne, gimnazijske, veterinarske ili bilo koje druge srednje škole može upisati program prekvalifikacije i nakon polaganja ispita iz razlike predmeta dobiti diplomu medicinskog tehničara / medicinske sestre tehničara.

Razlika između prekvalifikacije i dokvalifikacije je u tome što prekvalifikacija obično podrazumeva promenu zanimanja, dok dokvalifikacija podiže postojeći nivo obrazovanja u istom ili srodnom smeru. U oba slučaja kandidat polaže samo razliku predmeta, odnosno one nastavne predmete koje nije imao u prethodnom školovanju, a obavezni su za medicinsku struku.

Mnogi polaznici navode da je upravo ovaj model najbrži put do medicinske diplome, jer ne moraju ponovo slušati sve četiri godine, već samo dele predmete koji im nedostaju. Zato je upis u privatnu medicinsku školu sa vanrednim režimom često prvi korak za zaposlene, roditelje i sve koji ne mogu redovno da pohađaju nastavu.

Ko može da se upiše na prekvalifikaciju?

Uslovi su jednostavni: potrebno je da imate završenu bilo koju srednju školu - trogodišnju ili četvorogodišnju - i da ste psihofizički sposobni za rad u medicinskoj struci. To se dokazuje potvrdom izabranog lekara o nepostojanju zdravstvenih smetnji za upis u medicinsku školu. Nije potreban poseban lekarski pregled, već se na osnovu uvida u zdravstveni karton izdaje uverenje.

Osobe koje su završile gimnaziju, ekonomsku, veterinarsku, poljoprivrednu, ugostiteljsku ili bilo koju drugu srednju školu mogu se prekvalifikovati. U zavisnosti od smera prethodnog obrazovanja, komisija škole utvrđuje razliku predmeta. Na primer, neko ko je završio gimnaziju polagaće više stručnih medicinskih predmeta, dok će neko ko dolazi iz srodne srednje struke imati manji broj ispita.

Važno je znati da se vanredno medicinsko obrazovanje često organizuje tokom cele godine, pa nije neophodno čekati jesenji upisni rok. To omogućava veću fleksibilnost, posebno zaposlenima i roditeljima male dece, koji mogu započeti školovanje onda kada im odgovara.

Kako se utvrđuje razlika predmeta?

Razlika predmeta se utvrđuje poređenjem nastavnog plana prethodno završene škole i plana medicinske škole za željeni smer. Komisija škole analizira svedočanstva i diplomu, a zatim izdaje rešenje sa spiskom predmeta koje kandidat mora položiti po razredima.

U praksi, kod prekvalifikacije za smer medicinska sestra tehničar (opšti smer) najčešće se priznaju opšti predmeti kao što su srpski jezik, matematika, fizičko vaspitanje, istorija, geografija i slično, dok se polažu stručni medicinski predmeti. To su, između ostalog:

• Anatomija i fiziologija
• Latinski jezik (ako ga kandidat nije ranije učio)
• Prva pomoć
• Zdravstvena nega (I, II, III i IV godina)
• Mikrobiologija i epidemiologija
• Patologija
• Farmakologija
• Interna medicina sa negom
• Hirurgija sa negom
• Neuropsihijatrija sa negom
• Ginekologija sa akušerstvom
• Pedijatrija sa negom
• Medicinska biohemija
• Zdravstveno vaspitanje
• Sociologija i filozofija (u pojedinim planovima)

Broj ispita razlike kreće se najčešće od 15 do 30, u zavisnosti od smera prethodnog obrazovanja. Osobe koje su već završile neku medicinsku ili srodnu školu, poput pedijatrijske sestre, ginekološko-akušerske sestre ili veterinarskog tehničara, obično imaju znatno manji broj predmeta za polaganje.

Kandidatima koji su završili trogodišnje škole, odnosno treći stepen, često se računaju i opšti predmeti, pa se i njihova dokvalifikacija svodi na stručne predmete i eventualno četvrtu godinu u celini.

Trajanje prekvalifikacije i dinamika ispita

Jedno od najčešćih pitanja jeste koliko vremena traje prekvalifikacija. Odgovor zavisi od broja ispita, lične organizacije i vremena koje možete da posvetite učenju. U nekim privatnim medicinskim školama ispitni rokovi se organizuju svakog meseca, pa kandidat može polagati po dva do tri predmeta mesečno. Uz ozbiljan pristup, prekvalifikacija se može završiti za šest do dvanaest meseci, a nekada i brže, posebno ako je broj predmeta mali.

U državnim školama ispitni rokovi su ređi - najčešće oktobarski, decembarski, februarski, aprilski, junski i avgustovski - pa proces može trajati duže. Zato mnogi odabiru upis u privatnu medicinsku školu upravo zbog bržeg ritma i mogućnosti da se ispiti polažu tokom cele godine.

Važno je naglasiti da se ispiti polažu redom po godinama. To znači da se ne mogu prenositi predmeti iz treće u prvu godinu, niti polagati predmet iz četvrte godine pre nego što se polože svi ispiti iz prve, druge i treće. Ipak, u okviru iste godine kandidat sam bira koje će predmete prijaviti za naredni ispitni rok.

Osobe koje rade puno radno vreme, pa i više od osam sati dnevno, takođe uspevaju da završe prekvalifikaciju, ali to zahteva dobru organizaciju i realan plan učenja. Mnogi polaznici savetuju da se u početku polaže manji broj predmeta dok se ne stekne osećaj za tempo, a kasnije po dva ili tri predmeta mesečno.

Praksa u medicinskoj školi - gde, kako i koliko

Praktična nastava je obavezan deo prekvalifikacije. Broj časova prakse zavisi od smera i godine, a kreće se od 60 časova po pojedinim predmetima do ukupno nekoliko stotina časova za sve četiri godine. Za smer medicinska sestra tehničar praksa obuhvata delove kao što su zdravstvena nega, prva pomoć, interna medicina, hirurgija, neurologija, pedijatrija, ginekologija i druge kliničke oblasti.

Praksa se najčešće obavlja u državnim zdravstvenim ustanovama - bolnicama, domovima zdravlja, hitnoj pomoći - sa kojima škola ima potpisan ugovor. Međutim, u praksi je moguće obaviti deo prakse i u privatnim klinikama, domovima za stare ili specijalizovanim ordinacijama, ukoliko oni prihvate kandidata i ukoliko škola odobri.

Čest izazov na koji polaznici nailaze jeste birokratska procedura u nekim ustanovama. Ponekad se traži ugovor između škole i ustanove, a ponekad se dobijanje termina za praksu svodi na dobru volju glavne sestre ili direktora. Zbog toga je preporuka da se prvo raspitate u školi koje ustanove već sarađuju sa njima, pa da se tamo i prijavite. Ako u vašem mestu škola nema sklopljen ugovor, često je najbliža saradnička ustanova u većem gradu ili susednom mestu.

Za praksu je, u pravilu, potrebna sanitarna knjižica. Bez nje nećete moći da započnete praktičan rad u zdravstvenoj ustanovi. Sanitarnu knjižicu izdaje nadležni zavod za javno zdravlje, a za potrebe medicinske struke mora biti uredno overena. Ukoliko već posedujete sanitarnu knjižicu iz druge branše, obavezno proverite da li je ona validna za rad u zdravstvu.

Praksa se može odraditi sukcesivno, po godinama, ili na kraju školovanja, u zavisnosti od politike škole. Mnogi polaznici preporučuju da se praksa ne ostavlja za poslednji trenutak, jer ona pomaže u razumevanju teorijskog gradiva i često se na ispitima postavljaju i praktična pitanja. Ipak, postoje primeri ljudi koji su praksu odradili na kraju, nakon što su položili sve ispite, i to nije predstavljalo problem.

Cena vanrednog medicinskog obrazovanja

Troškovi prekvalifikacije razlikuju se od škole do škole. U privatnim medicinskim školama najčešće se plaća školarina po godini, zatim svaki položeni ili prijavljeni ispit, a na kraju i maturski ispit. Cene se kreću približno od 150 evra po godini, dok se ispiti plaćaju pojedinačno, obično u iznosu od 3.000 do 3.500 dinara po predmetu. Maturski ispit se dodatno plaća, a neke škole uvode i naknadu za organizaciju prakse.

U državnim školama troškovi su često manji, ali se plaća prijava ispita, overa semestra i drugi administrativni troškovi. Kada se sabere ceo proces, mnogi polaznici zaključuju da razlika u ceni nije velika, a privatne škole nude veću fleksibilnost i brže ispitne rokove.

Pre upisa obavezno se raspitajte o svim troškovima: školarina po godini, cena po ispitu, maturski troškovi, praksa, izdavanje diplome. Takođe pitajte da li se školarina može platiti na rate i da li postoje popusti za određene kategorije. U nekim slučajevima, poslodavci su spremni da finansiraju prekvalifikaciju, posebno ako je reč o deficitarnom kadru u zdravstvu.

Kako organizovati učenje uz posao i porodicu

Najveći izazov za polaznike vanrednog medicinskog obrazovanja jeste usklađivanje posla, porodičnih obaveza i učenja. Ipak, uz dobru organizaciju sve je izvodljivo. Evo nekoliko praktičnih saveta:

• Napravite mesečni plan: Odredite koje predmete ćete polagati u narednom roku i rasporedite gradivo na nedelje i dane.
• Koristite ispitna pitanja kao osnovu za učenje. U mnogim medicinskim školama dobijaju se pitanja na disku ili papiru, a često su podebljana ona koja se najčešće postavljaju.
• Izdvojte fiksno vreme za učenje - makar jedan sat dnevno. Bolje je učiti kraće, a redovno, nego povremeno po ceo dan.
• Povežite teoriju sa praksom: Ako imate priliku, odradite praksu pre polaganja ispita iz tog predmeta. Tako se gradivo bolje pamti i lakše se odgovara na usmenom delu.
• Pitajte za pomoć: Škole često organizuju konsultacije pre ispitnog roka. One nisu obavezne, ali mogu značajno skratiti vreme učenja, jer se na njima obično sužava obim gradiva i pojašnjavaju najvažnije teme.
• Napravite grupu za učenje sa drugim polaznicima. Razmena iskustava, pitanja i odgovora olakšava pripremu i smanjuje tremu.

Posebno je važno da ne učite napamet, već sa razumevanjem, jer se na usmenim ispitima često traži da svojim rečima objasnite neki proces, a ne da reprodukujete definiciju od reči do reči.

Najčešći izazovi i kako ih prevazići

Strah od anatomije i latinskog

Anatomija se obično smatra jednim od težih predmeta jer sadrži mnogo naziva i detalja. Međutim, ispitivači najčešće traže osnovno razumevanje: delove tela, kosti, srce, pluća, krvotok, disajne puteve, organe za varenje. Nije neophodno znati svaki anatomski naziv na latinskom, ali dobro je znati najosnovnije terme, jer to ostavlja bolji utisak.

Latinski jezik je posebna priča: malo ko zaista nauči ceo latinski za mesec dana. U većini škola prihvata se činjenica da je latinski izazov, pa se na pismenom testu pruža pomoć ili se test rešava uz pomoć konsultacija. Zato ovaj predmet ne treba da bude uzrok panike.

Farmakologija i mikrobiologija - šta se najčešće pita

Iz farmakologije se najčešće postavljaju pitanja o oblicima lekova, doziranju, neželjenim dejstvima, antibioticima, analgeticima, sedativima, hormonima i lekovima koji se koriste u terapiji pojedinih stanja. Nije neophodno učiti sve detalje iz literature, već osnovne grupe lekova i njihovu primenu.

Iz mikrobiologije se traže osnovni pojmovi o bakterijama, virusima, najčešćim uzročnicima bolesti, putevima prenosa i higijenskim merama. Patogenost, virulencija, dezinfekcija i sterilizacija su pojmovi koje treba dobro poznavati.

Hirurgija i interna medicina

Kod hirurgije se često postavljaju pitanja o hemostazi, vrstama krvarenja, prvoj pomoći kod povreda, preoperativnoj pripremi, postoperativnoj nezi, anesteziji i osnovnim hirurškim intervencijama. Praktična pitanja se odnose na previjanje, previjanje rana, pripremu bolesnika i pribora.

Interna medicina traži poznavanje najčešćih oboljenja: kardiovaskularne bolesti, edem pluća, kardiogeni šok, dijabetes, bolesti disajnih puteva. Često se pita o nezi bolesnika i primeni terapije, pa je dobro povezati teoriju i praksu.

Zdravstvena nega i prva pomoć

Iz zdravstvene nege osnovne teme su vitalni znaci (temperatura, puls, disanje, krvni pritisak), intrahospitalne infekcije, dekubitus, nega novorođenčeta, primena lekova, parenteralna i enteralna ishrana, anafilaktički šok, kardiopulmonalna reanimacija.

Prva pomoć je veoma praktičan predmet i na ispitu se obično traže postupci kod nesvestice, epilepsije, srčanog zastoja, krvarenja, preloma, opekotina, toplotnog udara, ujeda zmije i trovanja. Znanje prve pomoći je i životno važno, pa ovom predmetu treba posvetiti punu pažnju.

Zaposlenje nakon prekvalifikacije

Jedno od najvažnijih pitanja jeste da li se nakon završene prekvalifikacije može raditi u državnim ustanovama. Odgovor je da, ukoliko je škola akreditovana i poseduje dozvolu Ministarstva prosvete, diploma je priznata kao i diploma državne škole. To znači da medicinski tehničar sa završenom privatnom ili državnom školom ima jednako pravo da konkuriše za posao u bolnicama, domovima zdravlja, privatnim klinikama, domovima za stare i drugim ustanovama.

Nakon dobijanja diplome, sledi pripravnički staž u trajanju od šest meseci, nakon čega se polaže stručni ispit. Tek sa položenim stručnim ispitom stiče se licenca za samostalan rad. Pripravnički staž se obavlja u zdravstvenoj ustanovi, a može biti plaćen ili neplaćen, u zavisnosti od ustanove i dostupnih sredstava.

Medicinske sestre i tehničari su deficitarni kadar, pa se zaposlenje često nalazi relativno brzo, posebno u većim gradovima. Dodatna prednost je mogućnost zaposlenja u inostranstvu, gde je potražnja za medicinskim kadrom veoma visoka. Mnogi polaznici prekvalifikaciju upisuju upravo zbog plana da rade u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj ili drugim zemljama Evropske unije.

Za smer medicinska sestra vaspitač, nakon prekvalifikacije polaže se stručni ispit za rad u vrtiću, a zaposlenje je moguće u državnim i privatnim predškolskim ustanovama. I u ovom smeru diploma privatne medicinske škole vrednuje se isto kao i diploma državne.

Česta pitanja o prekvalifikaciji za medicinskog tehničara

Da li se priznaju predmeti iz prethodne škole?
Priznaju se svi predmeti koji su istovetni ili srodni po planu i programu. Najčešće se priznaju opšti predmeti, a ponekad i stručni ako je smer srodan medicini, na primer veterinarski tehničar ili farmaceutski tehničar.

Koliko ispita moram da položim?
Broj ispita zavisi od prethodnog smera. Obično se kreće od 15 do 30, ali postoje slučajevi sa manje od 10 ispita, posebno kod srodnih medicinskih zanimanja.

Da li je moguće prekvalifikovati se ako radim puno radno vreme?
Da, mnogi polaznici uspešno završavaju prekvalifikaciju uz rad. Ključ je u planiranju i redovnom učenju, kao i korišćenju ispitnih rokova vikendom ili u popodnevnim satima.

Gde mogu obaviti praksu?
Praksu je moguće obaviti u državnim ili privatnim zdravstvenim ustanovama, u zavisnosti od ugovora koji škola ima. Najbolje je da se raspitate u školi koje su ustanove dostupne u vašem mestu ili okolini.

Da li treba sanitarna knjižica?
Da, sanitarna knjižica je obavezna za rad u zdravstvenoj ustanovi. Proverite kod nadležnog zavoda za javno zdravlje šta je potrebno za njeno izdavanje.

Šta je lakše - državna ili privatna medicinska škola?
Lakše je relativan pojam. Privatne škole često imaju fleksibilniji raspored i češće ispitne rokove, pa je proces brži. Državne škole mogu biti jeftinije, ali sa ređim rokovima. Oba tipa škola izdaju priznatu diplomu ako su akreditovane.

Saveti za uspešno polaganje ispita

• Krenite od predmeta koji vam deluju najlakše - to povećava samopouzdanje i tempo.
• Ne ostavljajte praksu za kraj, jer ona olakšava razumevanje teorije.
• Koristite konsultacije: na njima se često sužava gradivo i dobijaju se konkretne smernice.
• Učite sa razumevanjem, a ne napamet. Usmeni ispiti traže objašnjenje svojim rečima.
• Napravite mesečni plan i držite ga se realno. Bolje položiti dva predmeta temeljno nego tri površno.
• Ne plašite se latinskog - uz pomoć na testu i osnovno poznavanje naziva, ispit je prolazan.
• Raspitajte se o tome koja su pitanja najčešća i fokusirajte se na njih, ali ne zanemarite ni ostala.
• Poštujte redosled godina: ne možete prenositi predmete iz viših u niže godine.

Zaključak

Prekvalifikacija za medicinskog tehničara je realna i ostvariva opcija za sve koji žele da promene karijeru ili steknu traženo zanimanje u zdravstvu. Bez obzira na to da li dolazite iz potpuno druge struke ili iz srodne medicinske oblasti, razlika predmeta se utvrđuje pojedinačno, a vanredno medicinsko obrazovanje omogućava da se proces prilagodi vašem tempu, poslu i porodičnim obavezama.

Ključ uspeha je dobra informisanost, redovno učenje i strpljenje. Iskustva brojnih polaznika pokazuju da je uz malo truda i organizacije moguće završiti prekvalifikaciju za manje od godinu dana, odraditi pripravnički staž i položiti stručni ispit, a zatim početi da radite posao koji ste oduvek želeli - bilo u domovima zdravlja, bolnicama, privatnim klinikama ili inostranstvu.

Pre nego što donesete konačnu odluku, prikupite informacije o više škola, uporedite troškove, dinamiku ispita i uslove prakse. Pitajte sve što vas zanima - škole su dužne da vam pruže jasne odgovore. I zapamtite: nijedna prepreka nije nepremostiva ako postoji jasna motivacija i volja da se uči.